Alge
Alge su najprimitivnije biljke, ima ih cak i jednocelijskih koje slobodno plivaju u vodi, ima ih takodje, visecelijskih koje se hvataju na staklo akvarijuma , bilje, kamenje, grajace i dr. Kao i sve bilke i alge za odrzavanje svog zivota koriste svetlo, ugljendioksid i hranljive materije.
U vodama nasih akvarijuma, koje su zasicene mnostvom rastvorenih mineralnih materija veoma lako se stvaraju alge koje za svoj razvoj u takvim vodama nailaze na najbolju podlogu. Inace alge ribama na smetaju i one kao i sve ostale biljke upijaju ugljendioksid i ispustaju kiseonik, ali postoje najsitnije, jednocelijske alge koje su odlicna hrane jednocelijskim zivotinjama, infuzorijama(trepljarima). Trepljari skode ribama jer se u zamucenom akvarijumu veoma brzo namnoze u neizmerno velikom broju i trose velike kolicine kiseonika koji tako nedostaje ribama koje u takvim slucajevima ispilvaju na povrsinu da bi dosle do kiseonika iz vazduha. Kada uocimoda se akvarijum zamucuje, odmah treba prekontrolisati filter i ako postoje smetnje u njegovom radu treba ih odmah otkloniti. Istovremeno iz akvarijuma treba odliti 1/4 do 1/3 vode i naliti svezu vodu istog kvaliteta. Zbog ovih poteskoca svakodnevno treba kontrolisati uredjaje akvarijuma kako ne bi dolazilo do poremecaja bioloske ravnoteze.
Vec kod uredjenja akvarijuma treba planirati da ga zasadimo sto gusce i sa sto vise razlicitog bilja, ukoliko ne postupimo tako i bude zasadjen sa malo biljaka akvarijum ce se po nasaljavanju sa ribama veoma brzo zamutiti posto ce u vodi biti viska otpadnih materija koje sadrze azotna jedinjenja. Gusto zasadjen akvarijum ne dozvoljava da se voda akvarijuma zamuti upijajuci otpadne materije. Tako biljke upijanjem otpadnih azotnih materija njih uklanjaju i ne dozvoljavaju vodi da se zamuti.
Alge su inace nedeljiv i nezeljen deo rastinja skoro svakog akvarijuma, one su u stvari akvarijumski korov. Vecina algi ne skodi ribama i biljkama, skode utoliko sto se hvataju na lisce i biljkama smanjuju sposobnost asimilacije. Listove biljaka jedino ostecuju puzevi i ribe biljoljedi koje se hradne algama. Najgore je u tome sto se alge veoma uporno, pored ostalog, hvataju na stakla akvarijuma. Tako je ponekad veoma tesko videti ribe kroz gustu nasalgu algi na staklu akvarijuma.
Zelene alge (Chlorophyta) se najcesce srecu u akvarijumima obicno pri visku svetla i u vodi koja je tvrdja i zasicena hranljivim materijama. Primeceno je da zelene algerastu u vodama koje sadrze samo 30 miligrama nitrita na litar vode, stoga se preporucuje da u akvarijum treba dolivati vodu koja je omeksana propustanjem kroz omeksivac (jonski izmenjivac).
Mozda je najbolji nacin za sprecavanje rasta zelenih algi smanjenje svetla, a dobro je u akvarijum pored puzeva staviti i biljoljede ribe (Mollienesia, Ancitrus i Cyrinocheilus aymonieri).
Zelene alge koje se u pocetku nahvataju na staklo u obliku sitnih mrljica treba skidati pazljivim struganjem. Najbolje cemo to uciniti ostrim sundjerom koji se obicno koriste za pranje sudova. Takav sundjer prvo treba potopiti da odstoji nekoliko sati u vodi i dobro ga isprati da bi odstranili eventualne stetne materije. Sa ovakvim sundjerijma veoma uspesno i lako skidamo alge sa stakla akvarijuma bez bojazni da cemo ostetiti staklo kako to mozemo uciniti recimo ziletom za brijanje. Prilikom ciscenja stakla ostrim sundjerom to treba ciniti pazljivo uz jece pritiskanje ali blagim pokretima kako ne bi mutili vodu algama koje je upio sundjer. Takodje sundjer treba krajnje pazljivo hitrim pokretom izvaditi iz vode u neki sud, ali tako da se sto manje sliva vode koju je upio sundjer zajedno sa ostruganim sicusnim algama.
Zelene vlaknaste alge (Nitella) nalazimo leti u prirodi uglavnom u mirnim barama. Posto ih donesemo kuci najbolje ih je proprati pazljivo dezinfikovati, potom ih mozemo koristiti kao podlogu za mrest riba koje ikru najradije polazu u zelenilo. Zbun dezinfikovanih vlaknastih algi je posebno dobar za razvoj ikre posto je prepun kiseonika koji ove alge izlucuju, a upijaju vecinu mineralnih materija koje su stetne za razvoj ikre.
Smedje alge (Diatomacea) obicno pogresno nazivamo smedje, a prave smedje alge zive samo u nekim morima. Ukoliko dodje do suvisnog rasta ovih algi koje zovemo smedje, to nem ukazuje da je kvalitet vode los i na nedovoljnu kolicinu svetla. Inace ovo su jednocelijske alge koje zive u kolinijama nahvatane po listovima bilja, na dnu i po staklima akvarijuma. Ove alge vole poutamu i obicno se pocinju javljati u zimskim mesecima kada je uoste manje svetla. Smedje alge se najcesce javljaju u tvrdoj vodi, ako se pojave u vecem broju uocljivo zaustavljaju rast biljaka jer je siva boja ovih algi prepuna krecnjaka koji u stvari zaustavlja rast bilja. Sa biljaka je nemoguce odstraniti ove alge, jedino in mozemo odstraniti sundjerom sa stakla. Da bi ih unistili treba u akvarijum dolivati meku vodu omeksanu pomocu jonskih izmenjivaca i istodobno treba udvostruciti jacinu svetla.
Plave alge (Cyanophyta) vecinom se razvijaju u vodi loseg kvaliteta, koja sadrzi dosta mineralnih materija. A plave alge se mogu razvijati i u vodama koje sadrze i do 200mg/l nitrita. Ove alge se najcesce javljaju po povrsini dna koa zalenkasto modra skrama, a narocito na dnnu u kome ima ilovace, gline i treseta. Takodje se javljaju i pop bilju koje je blizu sijalici jer vole dosta svetla. Posebno je interesantno da ove alge vole mir, u vodi ne trpe pokrete, zbog toga pored dobrog provetravanja rasprsivacem, dobro je imati u ovakvom akvarijumu i nekoliko riba iz porodice Corydoras koji tokom celog dana riju i riljaju po dnu. Prilikom ciscenja akvarijuma pazljivo treba odstraniti svaku "krpicu" ovih plavih ili modrih algi koje inace i smrde na mulj. Zatim je dobro odsuti 1/3 akvarijuma i diliti mekom vodom, a svetlo ne paliti nekoliko dana, ukoliko je spoljnje svetlo jace akvarijum treba pokriti tamnijim papirom ili krpom.
Cetkaste alge pripadaju grupi crvenih algi. To su svakako najgore koje se mogu pojaviti u akvarijumu. Srecom one se veoma retko pojavljuju, obicno ih donosimo kupovinom starijih biljaka. One su tamno zelene do crne boje i gotovo ih je nemoguce odstraniti. Cetkaste alge su obicno duzine nekoliko milimetara, ali mogu biti i duge 20mm. Jedini nacin borbe sa ovim algama je otkidanje listova na kojima su se pojavile alge, jer ne postoji sredstvo koje bi ih unistilo ili usporilo njihov rast.
U vodama nasih akvarijuma, koje su zasicene mnostvom rastvorenih mineralnih materija veoma lako se stvaraju alge koje za svoj razvoj u takvim vodama nailaze na najbolju podlogu. Inace alge ribama na smetaju i one kao i sve ostale biljke upijaju ugljendioksid i ispustaju kiseonik, ali postoje najsitnije, jednocelijske alge koje su odlicna hrane jednocelijskim zivotinjama, infuzorijama(trepljarima). Trepljari skode ribama jer se u zamucenom akvarijumu veoma brzo namnoze u neizmerno velikom broju i trose velike kolicine kiseonika koji tako nedostaje ribama koje u takvim slucajevima ispilvaju na povrsinu da bi dosle do kiseonika iz vazduha. Kada uocimoda se akvarijum zamucuje, odmah treba prekontrolisati filter i ako postoje smetnje u njegovom radu treba ih odmah otkloniti. Istovremeno iz akvarijuma treba odliti 1/4 do 1/3 vode i naliti svezu vodu istog kvaliteta. Zbog ovih poteskoca svakodnevno treba kontrolisati uredjaje akvarijuma kako ne bi dolazilo do poremecaja bioloske ravnoteze.
Vec kod uredjenja akvarijuma treba planirati da ga zasadimo sto gusce i sa sto vise razlicitog bilja, ukoliko ne postupimo tako i bude zasadjen sa malo biljaka akvarijum ce se po nasaljavanju sa ribama veoma brzo zamutiti posto ce u vodi biti viska otpadnih materija koje sadrze azotna jedinjenja. Gusto zasadjen akvarijum ne dozvoljava da se voda akvarijuma zamuti upijajuci otpadne materije. Tako biljke upijanjem otpadnih azotnih materija njih uklanjaju i ne dozvoljavaju vodi da se zamuti.
Alge su inace nedeljiv i nezeljen deo rastinja skoro svakog akvarijuma, one su u stvari akvarijumski korov. Vecina algi ne skodi ribama i biljkama, skode utoliko sto se hvataju na lisce i biljkama smanjuju sposobnost asimilacije. Listove biljaka jedino ostecuju puzevi i ribe biljoljedi koje se hradne algama. Najgore je u tome sto se alge veoma uporno, pored ostalog, hvataju na stakla akvarijuma. Tako je ponekad veoma tesko videti ribe kroz gustu nasalgu algi na staklu akvarijuma.
Zelene alge (Chlorophyta) se najcesce srecu u akvarijumima obicno pri visku svetla i u vodi koja je tvrdja i zasicena hranljivim materijama. Primeceno je da zelene algerastu u vodama koje sadrze samo 30 miligrama nitrita na litar vode, stoga se preporucuje da u akvarijum treba dolivati vodu koja je omeksana propustanjem kroz omeksivac (jonski izmenjivac).
Mozda je najbolji nacin za sprecavanje rasta zelenih algi smanjenje svetla, a dobro je u akvarijum pored puzeva staviti i biljoljede ribe (Mollienesia, Ancitrus i Cyrinocheilus aymonieri).
Zelene alge koje se u pocetku nahvataju na staklo u obliku sitnih mrljica treba skidati pazljivim struganjem. Najbolje cemo to uciniti ostrim sundjerom koji se obicno koriste za pranje sudova. Takav sundjer prvo treba potopiti da odstoji nekoliko sati u vodi i dobro ga isprati da bi odstranili eventualne stetne materije. Sa ovakvim sundjerijma veoma uspesno i lako skidamo alge sa stakla akvarijuma bez bojazni da cemo ostetiti staklo kako to mozemo uciniti recimo ziletom za brijanje. Prilikom ciscenja stakla ostrim sundjerom to treba ciniti pazljivo uz jece pritiskanje ali blagim pokretima kako ne bi mutili vodu algama koje je upio sundjer. Takodje sundjer treba krajnje pazljivo hitrim pokretom izvaditi iz vode u neki sud, ali tako da se sto manje sliva vode koju je upio sundjer zajedno sa ostruganim sicusnim algama.
Zelene vlaknaste alge (Nitella) nalazimo leti u prirodi uglavnom u mirnim barama. Posto ih donesemo kuci najbolje ih je proprati pazljivo dezinfikovati, potom ih mozemo koristiti kao podlogu za mrest riba koje ikru najradije polazu u zelenilo. Zbun dezinfikovanih vlaknastih algi je posebno dobar za razvoj ikre posto je prepun kiseonika koji ove alge izlucuju, a upijaju vecinu mineralnih materija koje su stetne za razvoj ikre.
Smedje alge (Diatomacea) obicno pogresno nazivamo smedje, a prave smedje alge zive samo u nekim morima. Ukoliko dodje do suvisnog rasta ovih algi koje zovemo smedje, to nem ukazuje da je kvalitet vode los i na nedovoljnu kolicinu svetla. Inace ovo su jednocelijske alge koje zive u kolinijama nahvatane po listovima bilja, na dnu i po staklima akvarijuma. Ove alge vole poutamu i obicno se pocinju javljati u zimskim mesecima kada je uoste manje svetla. Smedje alge se najcesce javljaju u tvrdoj vodi, ako se pojave u vecem broju uocljivo zaustavljaju rast biljaka jer je siva boja ovih algi prepuna krecnjaka koji u stvari zaustavlja rast bilja. Sa biljaka je nemoguce odstraniti ove alge, jedino in mozemo odstraniti sundjerom sa stakla. Da bi ih unistili treba u akvarijum dolivati meku vodu omeksanu pomocu jonskih izmenjivaca i istodobno treba udvostruciti jacinu svetla.
Plave alge (Cyanophyta) vecinom se razvijaju u vodi loseg kvaliteta, koja sadrzi dosta mineralnih materija. A plave alge se mogu razvijati i u vodama koje sadrze i do 200mg/l nitrita. Ove alge se najcesce javljaju po povrsini dna koa zalenkasto modra skrama, a narocito na dnnu u kome ima ilovace, gline i treseta. Takodje se javljaju i pop bilju koje je blizu sijalici jer vole dosta svetla. Posebno je interesantno da ove alge vole mir, u vodi ne trpe pokrete, zbog toga pored dobrog provetravanja rasprsivacem, dobro je imati u ovakvom akvarijumu i nekoliko riba iz porodice Corydoras koji tokom celog dana riju i riljaju po dnu. Prilikom ciscenja akvarijuma pazljivo treba odstraniti svaku "krpicu" ovih plavih ili modrih algi koje inace i smrde na mulj. Zatim je dobro odsuti 1/3 akvarijuma i diliti mekom vodom, a svetlo ne paliti nekoliko dana, ukoliko je spoljnje svetlo jace akvarijum treba pokriti tamnijim papirom ili krpom.
Cetkaste alge pripadaju grupi crvenih algi. To su svakako najgore koje se mogu pojaviti u akvarijumu. Srecom one se veoma retko pojavljuju, obicno ih donosimo kupovinom starijih biljaka. One su tamno zelene do crne boje i gotovo ih je nemoguce odstraniti. Cetkaste alge su obicno duzine nekoliko milimetara, ali mogu biti i duge 20mm. Jedini nacin borbe sa ovim algama je otkidanje listova na kojima su se pojavile alge, jer ne postoji sredstvo koje bi ih unistilo ili usporilo njihov rast.
1 comment:
excellent points and the details are more precise than elsewhere, thanks.
- Thomas
Post a Comment