Macorot Marko

Crni Marko

Moj Akvari

Ova e mojot akvarium ...Akvariumot e star 25g. i poveke!

Xiphoporus maculatus

Poznata i kao: Koralj Plati, Platija Porijeklo: Srednja Amerika-Meksiko, Gvatemala Veličina: do 6cm Prehrana: Živa i suha hrana , smrznute larve komaraca, listići Ponašanje: miroljubljive, živahne, prilagodljive, lagane za uzgoj-živorotke Preporučljiva vrijednost vode:pH 7.0, temp. 22-26 , srednje tvrda-tvrda

Platije se javljaju u jako mnogo boja i varijacija zbog uzgojnog križanja. Žive u Meksiku i Gvatemali u manjim potocima i stajaćim vodama. Mužjak raste do 3 a ženka do 6 cm. Mutacijom u uzgoju došlo se do primjeraka raznih boja i to ne samo u akvarijskom uzgoju već i u prirodi.

Vodu treba održavati na temperaturi od 23-25C, ali nikako ispod 20C. Iako su generalno gledajući otporne ribe, dosta su osjetljive na brzu promjenu parametara vode i lako se događa da prilikom prenošenja u drugi akvarij bez odgovarajuće aklimatizacije, uginu. Miroljubive su prirode i preporučuju se za svaki zajednički akvarij sa manjim, mirnijim ribama. Naročito su prikladne za gusto zasađene akvarije zbog kontrasta zelenom bilju. Lijepo izgledaju pod jakim svjetlom, koje im ne smeta, tj. nisu plašljive. Ženka platija donese na svijet 30 do 50 mladih i to poslije 4 do 5 tjedana nošenja . Mlade ribice odmah po dolasku na svijet imaju potrebu za hranom i treba im davati hranu u prahu za mlađ, atemiju a kasnije mogu jesti i samljevenu suhu hranu. Zbog lakog održavanja i uzgoja pogodne su za početnike u akvarističkom uzgoju, iako nisu brižni roditelji i jedu svoje mlade, te treba koristiti kotilice. Mužjak se raspoznaje od ženke po razvijenom gonopodij, tj. modificiranoj peraji koja služi kao spolni organ. Ženke ponekad mijenjaju spol.

Xiphophorus helleri

Poznata kao: Švert, Sabljonoša Porijeklo: Srednja Amerika ,Južni Meksiko do Gvatemale Veličina: od 12 do 13 cm Životni vijek:3+ godine Ponašanje: Miroljubiva, živahna ,živi u jatima Preporučljiva vrijednost vode: 7,3 pH, 10- 13 dH, 17- 25 o C Prehrana: Umjetna hrana, živa hrana, smrznute larve komaraca, dodatak biljna hrana – npr.spirulina listići

Prekrasna, miroljubiva riba živahna temperamenta, jedna je od najljepših živorodnih šaranozubki . Voli velike, gusto zasađene akvarije s mnogo prostora za plivanje, društvena je i pogodna i za zajedničke akvarije. Razlika u spolovima je jasno vidljiva, kao i kod svih živorotki tako i kod švertova mužjaci imaju analnu peraju razvijenu u gonopodij (kopulatorni organ za oplodnju ženke) te repnu peraju produženu u obliku mača. Ženka nosi mlade četiri do pet tjedana i može okotiti od 25-100 mladih, što ovisi o veličini i starosti ženke. Starije ženke mogu promijeniti spol.

Švertovi nisu dobri roditelji te ženka odmah nakon poroda počne jesti svoje mlade pa ih je preporučljivo stavljati u kotilice ili odvajati u posebne akvarije u kojima na dno stavljamo mrežicu . Mladi se odmah nakon dolaska na svijet sami brinu o sebi i počinju jesti. Mlade je prvih par dana dobro hraniti artemijom , a kasnije se može preći na običnu smrvljenu suhu hranu. Kada je ženka spremna za okot ima veliku tamnu mrlju na stražnjem dijelu trbuha, debela je i kroz trbuh se pod jakim svijetlom vide oči mladih ribica. Postoji mnogo raznih uzgojenih oblika i boja, a kao i kod ostalih riba sa sličnom pričom (gupi, bete), divlje primjerke je jako teško naći i obično su dosta skupi.

Poecilia Reticulata

Stanište: Centralna i dio Južne Amerike-do Brazila
Poznata i kao: gupi, gupija
Velieina: Ženke do 6cm , mužjaci oko 4cm
Parametri vode: 18-27 C , srednje tvrda-tvrda , 7.0-8.0 Ph
Prehrana: Suha, živa i smrznuta hrana

Razlikovanje spolova i uzgoj: Mužjaci su manji od ženki, imaju ljepše i brojnije boje, veae leđne i pogotovo repne peraje te gonopodij koji je u biti analna peraja razvijena u organ za oplodnju ženke. Ženka koja je jednom oplođena može rađati više puta tj. euva mlijee, što je jedna od prilagodbi u slueaju nepovoljnih uvjeta . Ciklus nošenja oplođenih jaja traje oko 30 dana. Ženka prije okota ima veliku , tamnu mrlju na pozadini trbuha te se kroz utrobu vide oei mladih. U prosijeku ženka okoti 10-50 mladih zavisno o velieini i starosti. Gupiji su proždrljivi roditelji kao i sve živorotke, pa bi zato ženku trebalo stavljati u posebne, gusto zasađene akvarije da se malci mogu odmah sakriti ili ih stavljati u kotilice. Mlade ribice je dobro odmah hraniti živom hranom ili umrvljenom suhom hranom, a mladi brže rastu u vodi bogatoj kisikom pa je dobra zasađenost akvarija ili jaea agitacija površine vode poželjna.

Komentar: Gupiji se najlakše razmnožavaju od svih živorotki, što je jedan od osnovnih razloga zašto se poeetnici odlueuju baš za tu vrstu. Gupiji su miroljubljive naravi, te ne traže neke posebne uvjete i idealni su za zajednieke akvarije. Zbog lakog uzgoja i moguanosti odabira varijacija prilikom uzgoja, danas na tržištu imamo mnogo vrsta gupija koje razlikujemo po obliku peraja i obojenosti.Ako ste poeetnik obavezno se kao prvi izbor odlueite za gupije oni ae vam pomoai da zauvijek prigrlite i zavolite ovaj hobi.

Napomena: Držite 2-3 ženke na jednog mužjaka kako bi smanjili stres kod ženki zbog stalnih progona i želje za parenjem.

Vallisneria spiralis

Visina: 40-60+ cm
Širina: 5+ cm
Zahtjevi za svjetlom: srednji-veliki
Zahtjevnost: nezahtjevna biljka
Najprikladnije vrijednosti vode: temperatura 20-30, ph 6-8 , gh 4-20

Vallisneria spiralis je izvrsna biljka za početnike, nezahtjevna i brzorastuća, a uspijeva u gotovo svim uvjetima osvjetljenja i vrijednosti vode. Jako je zastupljena u akvaristici, a i lako je dostupna. To je biljka koja se sadi u stražnji dio akvarija i to uglavnom u kutovima. Najljepša je kada se sadi u grupi, a s obzirom da ponekad i preraste akvarij, postoji opasnost da svojim listovima zasjeni ostale biljke. Stoga ju je potrebno držati pod nadzorom, najbolje podrezati i to što niže jer odrezani listovi s vremenom odumiru. Ukoliko se posjeduju ribe koje zahtijevaju tamnije i sjenovite akvarije Vallisneria je idealan izbor.

Vrlo lako se razmnožava ispuštanjem vriježa iz kojih izrastaju nove biljke. Mladu biljku je najbolje podrezati tj. odvojiti od matične biljke kada ispusti nekoliko listova, čime ona nakon određenog vremena postaje samostalna i sposobna za daljnje razmnožavanje.

Metriaclima lombardoi

Stanište: Jezero Malawi (Lokaliteti Mbenji Island and Nkhomo Reef)
Poznata i kao: Pseudotropheus lombardoi, Kenyi,Maylandia lombardoi
Velieina: Mužjaci 12 (eesto i do 15 cm), a ženke 10 cm
Parametri vode: Tvrda voda pH 8–8,5
Ponašanje: Agresivna i teritorijalna riba
Prehrana: Biljojed, algojed

Razlikovanje spolova i uzgoj:
Ženke je lako razlikovati od muških zato što su ljubieastoplave boje dok su mužjaci žuti. Za razliku od ostalih mužjaka porodice Maylandia mužjak Lombardoi tipieno ima samo jednu toeku na analnoj peraji. U divljini ih se može naai na lokalitetima otoka Mbenji i grebenu Nkhomo. Preferiraju dubine od približno 10-ak metara i obitavaju u kamenito-pješeanim i sedimentom bogatim staništima. Lombardoi su ustašice i nose 2-3 tjedna jajašca u ustima, a zanimljiva pojava je da mogu poprimiti boju mužjaka i braniti teritorij sve dok ne do?e period kada mlade mogu ispustiti iz usta. Broj mladunaca u jednom leglu varira od 16 do 22.

Moja zapažanja:
Jako prilagodljiva vrsta koja zna ublažiti agresivne napade drugih ciklida na sebe. Voli biti poteinjena i nezamjetna kako bi je ostavili na miru da mirno pase alge s kamenja, radoznalo skuplja ostatke s dna u potrazi za hranom, jednostavno obožava hranjenje i eesto se doga?a da je krupna i debela. Bio sam vlasnik mladog mužjaka žute boje sa samo jednom toekom na analnoj peraji što je tipieno za ovu vrstu, te se samo nakon tjedan-dva boravka u mom akvariju transformirao u ženku ljubieastoplave boje. Iskreno, dok got je riba mala teško aete saznati što je doista, mužjak ili ženka. Kako riba odrasta i sazrijeva razlike su oeitije i izgled za jedan ili drugi spol dolazi do izražaja. Dok je god u akvariju prisutan drugi dominantni mužjak vaša riba ae se preobraziti u ženku te tako izbjeai maltretiranja i napade na sebe.

Mužjak

Mužjak

Mladi mužjak

Ženka

Bolesti

Stetnici i bolesti

---

Nazalost, kao i kod svih kucnih ljubimaca, tako je i kod ribica cest slucaj obolijevanja. Jedina je razlika da psa ili macku mozete odvesti veterinaru, dok ribice morate vise ili manje uspjesno lijeciti sami. Danas je u svijetu poznat velik broj bolesti. Neke su rijetke, neke ne. Ja cu se pozabaviti samo onim najcescim. Neke od najcescih bolesti koje ocekuju vase ribe su: trbušna vodenica, columnaris, bakterijska trulez peraja, bijele pjege, riblja plijesan i paraziti skrga i koze.

Od tih svih nabrojenih bolesti, u gotovo svim akvarijima javljaju se bijele pjege, trulez peraja, a u tezim slucajevima upala ociju. Za sve ove bolesti postoje lijekovi i mogu se primijeniti, neki uspjesnije od drugih. Za bijele pjege je najbolji lijek onaj koji sadrzi heksametilenpararozaanilinklorid (npr. Protoex), dok je za trulez peraja najbolji lijek akriflovin (npr. Protobak). Za upalu ociju nazalost jos nisam uspio naci djelotvorno sredstvo, te je takvu zarazenu ribu najbolje odmah ukloniti iz akvarija i unistiti.

Pri otkrivanju bolesti najvazniji faktor je promatranje i brzo djelovanje. Ako ugledate ribu koja je mirna, priljubljenih i ostecenih peraja, posuta bijelim pahuljicama ili mutnih ociju, gotovo sigurno je zarazena nekom od navedenih bolesti. Bolesnu ribu treba sto brze, ali njezno ukloniti iz akvarija i staviti u karantenski tank (maleni akvarij bez ugljenog filtera, jer ugljen ponistava djelovanje lijeka) gdje se prema uputama dodaje lijek. Nakon izljecenja riba se vraca u akavarij. Ako se bolest prosirila na cijeli riblji fond, lijek dodajte direktno u akvarij, ali iskljucite ugljeni filter.

---

Indikacije bolesti:

Bijele pjege

Kao sto samo ime kaze, manifestira se preko sitnih bijelih pjega oko skrga i peraja ribe. Rijec je o gljivicnoj bolesti. Zarazena riba prvo ne izgleda kao da je bolesna, ali ubrzo gubi tek, postaje mirna i povucena te na kraju ugiba. Bolest se prenosi dodirom i vrlo je zarazna.

Trulez peraja

Bolest se javlja na rubovima peraja, a najlakse se otkriva na ledjnoj peraji i repu. Treba razlikovati trule peraje od pojedenih. Neke vrste agresivnijih riba jedu peraje onim miroljubivim. Riba jako brzo prestaje s gibanjem, peraje drzi uz tijelo i ne jede. Ubrzo ugiba. Takodjer se lako prenosi na druge ribe kontaktom ili zarazom pomocu vode.

Upala ociju

Tezak oblik bakterijskog oboljenja koji napada zjenicu oka. Oko postaje mutno i naotice, te moze narasti duplo vece nego u zdrave ribe. Bolest je neizljeciva i ribu treba sto prije maknuti iz akvarija i unistiti. Zarazna je i brzo se prenosi.

Razni nametnici

Postoji vise vrste nametnika, parazitnih racica i sl. Bolesti se manifestiraju preko otvorenih rana na tijelu i cireva. Ljuske se odmicu od tijela i odpadaju. Lijeci se nekim od preparata s parazitocidnim svojstvima.

Opsirnije

---

Vazno je da se prije koristenja bilo kakvog lijeka pazljivo prouci prilozeno uputstvo za upotrebu te se prema potrebi konzultira s uzgajivacem ili prodavacem u trgovini.

Stetnika nasrecu nema toliko kao bolesti, a upitno je sto uopce je stetnik. Najcesci problem koji se moze definirati kao stetnik je obicni barski puz (kojeg treba razlikovati od korisnog, veceg, jabucnog puza). Ti puzevi se najcesce dobivaju putem biljaka na cijim listovima su smjestena njihova jajasca. Oni se jako brzo mnoze, jedu i unistavaju bilje i stvaraju velike kolicine organskog otpada. Rijesavanje problema s puzevima nije nimalo jednostavno. Postoje tri uspjesne metode.

1. raskapanje akvarija

2. otrovi

3. izgladnjivanje

Raskapanje akvarija je najofenzivnija metoda i ne preporucam je, mada daje najbrze rezultate. Satoji se od toga da se sve ribe presele iz akvarija, sljunak se prokuha, a bilje se ostavi u otopini hipermangana na 15-20 minuta. Na taj nacin se rijesavamo i odraslih puzeva i njihovih jajasca. Nakon zavrsenog tretmana sljunak i bilje se vraca u akvarij te se on iznova sastavlja.

Otrovi (puzoex, shneckopur) mogu, ali i nemoraju pomoci. Otrov je tezi od vode i zadrzava se na dnu (gdje su uglavnom i puzevi), pa skodi ribama dna. Prilikom unosenja otrova ribe dna (somove cistace) OBAVEZNO maknite iz akvarija, dok drugim ribama otrov ne bi trebao smetati. Otrove ne koristite ako u vodi imate mladj. Ucinak je vrlo raznolik, postoji mogucnost da ubijete sve puzeve, ali ne i jaja i obratno.

Izgladnjivanuje je efikasna ali dugotrajna metoda. Sastoji se u tome da ribama jednostavno dajemo taman toliko koliko mogu pojesti, te time puzevi ostaju bez hrane i ugibaju. Tehnika je efikasna iako dugo traje. Ne ugrozava ni ribe ni akvarij.

Postoji jos mogucnost rucnog vadjenja puzeva (nikad ih ne ulovite sve) ili «pecanja» pomocu komadica pileceg mesa. Kuhano meso se stavi u akvarij i priceka se da se na njemu nakupe puzevi koji su inace prvenstveno strvinari. Posto se skupe, meso se izvadi i oni se bace. Postupak ponavljate dok se ne rijesite svih puzeva. (Ako uspijete, postigli ste gotovo nemoguc cilj).

Problem sa Vodom

Jedno od cestih stanja koja pocetnik moze zateci u svojem akvariju je mutna voda. Cak i uz dobru filtraciju, redovno ciscenje sljunka i djelomicne izmjene vode, ova pojava nije rijetkost. Sto nije u redu?

Ako eliminiramo mogucnost da ste prilikom postavljanja akvarija ulijali prljavu vodu, postoje jos dva moguca razloga mutne vode:

• bakterije (sivkasta boja vode)
• alge (zelenkasta boja vode)

Bakterije su obavezna pojava u svakom akvariju. Kolika je njihova populacija i i kojoj je vrsti rijec oisi o stanju u akvariju. Nitratne bakterije su nuzna pojava koje se razvijaju na mediju u filteru, ali i u supstratu akvarija. Uloga im je ta da razgradjuju nitrate u vodi te iz njih stvaraju manje opasne nitrite. Ako imaju dovoljnu povrsinu za razvoj,ove bakterije ce kolonizirati medij u filteru vec nakon 14 dana (to razdoblje se zove sazrijevanje filtra). Tokom tog razvoja nikako nemojte drzati ribe u akvariju, jer ce se razina nitrata dignuti do vrlo opasne razine, smrtonosne za vecinu riba. Nakon 14 dana bakterije razgrade vecinu nitrata i akvarij je siguran. Ostale vrste bakterija mogu biti uzrocnici bolesti, ali i mutne vode. Posto se bakterije hrane otpacima u akvariju, pripazite koliko hrane dajete ribama. Vecina riba ima tako formirana usta da hranu uzimaju sa povrsine, pa im hranidba na dnu donekle predstavlja problem. Sva ta nepojedena suha hrana (pahuljice) trune i time stvara idealnu podlogu za razvoj bakterija. Da bi to sprijecili, kombinirajte razne vrste hrane, osim pahulja. Takodjer izbjegavajte jednokratnu hranidbu. Ribe hranite vise puta dnevno u manjim kolicinama. Ako i nakon promjene rezima hranjenja, na dnu ostaje hrane, nabavite neke ribe dna, somove ili plecoe. Oni imaju usta tako formirana da se mogu hraniti iskljucivo sa dna, pa ce ocistiti svu hranu koja je ostala na dnu. No te ribe nisu strvinari, te im treba omoguciti dovoljnu kolicinu hrane i iz ostalih izvora, a ne samo ono sto si sami pronadju na dnu.

Cvjetanje akvarija ili pojava prekomjernih algi u vodi moze predstavljati velik problem. Postoji nekoliko vrsta algi, od toga su vecina bakterije, a tek samo zelene alge su zapravo biljni organizmi. Zelene alge su takodjer obavezna pojava u akvariju, te ako ih ima u razumnim kolicinama sluze kao lijep dekor na kamenju drvecu i biljkama. Ako zelenih algi ima previse, voda se muti, staklo se zazeleni i akvarij gubi svoj izgled. Razlog tome je prevelika kolicina svjetla: ili imate prejake zarulje, ili je akvarij na suncevom svjetlu. U mojem slucaju, iskustvo je pokazalo da su se alge redovito javljale u akvariju sa obicnim zaruljama, nakon prelaska na fluorescentne cijevi, alge su nestale.

Plave i smedje alge (bakterije) su vrlo opasne i otrovne. Nastaju kao rezultat losih uvjeta u akvariju. Jedini nacih da ih se rijesi je promjena velikog dijela vode, poboljsanje kvalitetet zivota u akvariju, te eventualno tretiranje nekim preparatom protiv algi (algex).

Kako sprijeciti nastanak i prekomjerni rast algi u akvariju:

• odrzavajte broj riba, cikluse promjene vode i cikluse hranidbe tako da se nitrati ne akumuliraju iznad 25ppm
• dodajte kalij redovno, on ce omoguciti da bilje bolje apsorbira hranu kojom se hrane alge
• koristenje filter medija koji apsorbira fosfate u vrijeme uneravnotezenosti hranjivih tvari moze pomoci
• dvotjedne djelomicne promjene vode pomazu u izlucivanju viska hranjivih tvari i odrzavanju zdravog okolisa. - ceste promjene vode nisu dobre
• tekuca gnojiva za bilje su vrlo korisna no pazite da ne ih ne predozirate
• pripazite na razinu zeljza u vodi, zeljezo je nuzno za rast biljaka
• u pocetku koristite bilje koje brzo raste
• poznavanje svojstava vode koju koristite moze vam pomoci da odredite treba li ili ne dodati koji element
• redovite cistite akvarij, uklanjajte mrtve organizme i otpale dijelove biljaka
• nivo fosfata mora biti sto manji
• dodavanje dusicnih i fosfatnih gnojiva direktno kod korijenja biljaka moze pomoci, ali samo ako nemate podni filter.
• dodaci za substrat omogucite ce bolji rast biljaka
• dodavanje CO₂ u vodu stimulira rast biljaka, ali pripazite na pH vrijednost
• koristite prirodne lijekove poput zivotinja koje jedu alge

Opcenito o Biljkama

Nakon sto ste opremili vase tropsko jezerce sa svim potrebnim aparatima i uredjajima, potrebno se posvetiti unosenju prvih zivih organizama (ako ne racunamo sveprisutne bakterije), tocnije biljaka. Biljaka ima jako mnogo vrsta. Osim raznih strucnih podjela prema vrsti i rodu, mozemo ih podijeliti prema tome da li su prizemne, visoke ili plutajuce. Prizemne biljke su sve one cija stabljika nije visa od 3-4 cm (strelicarka), tj. raste tik iznad akvarijskog dna. Ako im je stabljika visa, onda spadaju u grupu visokih biljaka (amazonka). Plutajuce biljke nemaju korijenje i plutaju na povrsini akavarija (razne vrste mahovina) ili su pak pricvrscene za panj ili neki kamen. Takva su plutajuca sklonista idealna za tek izleglu mladj. Svakoj biljci ne odgovaraju isti uvjeti, zato nemojte ocekivati da ce vam u akvariju rasti sve sto posadite. Bas kao i vecini riba, glavnini biljaka odgovara voda kiselosti od 6,5-6,8° pH i tvrdoce 8-11°dH. To su uvjeti koje morate postici da bi vam bilje raslo kako treba. Na trzistu postoji citav niz preparata za mjerenje kiselosti i tvrdoce vode. Najrasireniji je Serra pH i dH test. Nakon izmjerene razine tih vrijednosti postoje preparati za podizanje ili spustanje razine tih vrijednosti (pH+ i pH- te dH+ i dH-), tako da se idealni uvjeti s vise ili manje truda lako postizu. Kloriranu vodu iz vodovoda ni ribe ni biljke ne podnose pa je zato treba pripremiti prije upotrebe (koristenjem odgovarajucih preparata, npr. Akvafil). Najsigurnije je koristiti ciste izvorske vode, koje se eventualno prije koristenja mogu prokuhati radi sterilizacije. Na dno akvarija postavlja se podloga na kojoj ce biljke rasti (ako imaju korijenje). Podloga ne smije biti tanja od 3 cm, a najbolje je da bude debljine oko 5 cm ili vise. Sastavljena je od sitnog sljunka (moze se naci na rijekama, ali se mora prokuhati). Debljina zrna neka ne prelazi 5 mm. Dodavanje pijeska je moguce ali nepotrebno, posto sljunak i riblji otpad cine dobar supstrat za razvoj biljaka. Pijesak bi samo mutio vodu. osim prirodnog sljunka, postoje i alternativni supstrati. Pokusajte rasporediti sljunak tako da napravite padinu od straznje prema prednjoj strani akvarija. Bilje sadi tako da se nisko raslinje sadi na prednju stranu akvarija, dok je visoko bilje u pozadini.. Bilje se moze lako kombinirati, ali pripazite da si biljke ne rasporedite tako da se s prednje strane akvarija ne vidi nista. Bilje mozete dobiti u obliku reznica od nekoga tko vec ima akvarij (nepreporucljivo, zbog mogucnosti prenosenja nametnika i bolesti) ili kupiti. Cijene biljaka su relativno visoke, 25 kn po stabljici, ali nakon sto ih jednom kupite i one se razrastu, rijetko cete ih morati mijenjati. Za pocetak kupite 6-7 stabljika raznog bilja koje ce te rasporediti po akvariju tako da se ono moze slobodno razvijati i siriti. Bilje se sadi u PRAZAN akvarij, i tek nakon ucvrscenja korijenja sljunkom i kamenjem dolijte vodu, ali polako da ne raskopate sljunak, a s njim i korijenje. Nakon obavljenog sadjenja, biotop dovrsite dodavanjem raznog veceg kamenja, mokrog drva (koristite iskljucivo kupljeno jer ono iz prirode pusta tanin koji je otrovan za ribe i boji vodu, a ujedno takvo drvo i pluta) i ostalih ukrasa koji se mogu naci u prirodnom stanistu riba. Nemojte dodavati keramicke brodove, lokomotive ili amfore jer ce samo zbuniti ribe posto im je to nesto sasvim novo, a i vas ekosustav nece izgledati prirodno. Drvo za ukras je vrlo lijepa dekoracija i moze posluziti kao skloniste. Kupuje se na kile, a kila kosta od 20 do 40 kuna. Drvo se ne trosi, pa je to jednokratna investicija. Ako se ipak odlucite na domace drvo, obavezno ga kuhajte u slanoj vodi tako dugo dok se voda ne prestane bojiti, a drvo prestane plutati. Ako je ikako moguce, pokusajte pomocu sirokog i plosnatog kamenja sagraditi stabilnu spilju u koju ce se nocne ribe (razni somovi cistaci) tokom dana moci skrivati. Okolis ribama oblikujte smisleno tako da bude funkcionalan i da lijepo izgleda. Pokusajte visoko bilje tako postaviti da sakrivapumpu i grijac, cime se dobiva prirodniji izgled akvarija.

Biljke

Biljke su jedan od osnovnih cinilaca zavota na Zemlji, pa samim tim i u akvarijumima, one su prirodna protivteza ribama. Biljke izbacuju kiseonik neophodan za ribe, a ribe izbacuju disanjem ugljen-dioksid, koji je neophodan sastojak fotosinteze koja se odvija u biljkama.

Dugogodisnje iskustvo akvarist je pokazalo da ribe u dobro i gusto zaraslim akvarijumima, minje oboljevaju nego u akvarijumima u kojima zivotne uslove odrzavamo tehnickim pomagalima. U akvarijumima u kojima nema dovoljno bilja, voda se od otpadnih materija veoma brzo prlja i zamucuje i skuplja se veca kolicina otrovnih materija. Kako se ove otrovne materije (nitriti, nitrati i amonijak) ne mogu videti okom, voda moze da izgleda cista i ribe deluju zdravo, a sledeceg dana ih nadjemo mrtve.
Biljke u postojbini rastu u vodama cija je temperatura izmedju 28-32`C. U akvarijumskim uslovima ne treba ih gajiti na temperaturama visim od 29-30`C.

VRSTE VODENOG BILJA

Prema nacinu i mestu rasta biljke mogu da se podele na one koje rastu i imaju sve svoje delove ispod povrsine vode, to su podvodne biljke. One mogu biti zakorenjene u dno ili mogu slobodno plivati ispod povrsine vode. Druga vrsta izranja iznad povrsine vode, i njihov veci deo se nalazi iznad povrsine vode.

BIOLOSKA RAVNOTEZA

Da bi uspostavili biolosku ravnotezu u akvarijumu, u podlogu sadimo biljke koje zajedno sa ribama sacinjavaju osnov za uspostavljanje zivotne-bioloske ravnoteze u akvarijumu. Bioloska ravnoteza se porusi i tadfa, ako je u akvarijumu vise riba a malo biljaka, ili malo riba a mnogo biljaka. U prvom primeru moramo akvarijum intezivno provetravati pomcu pumpe, a u drugom primeru dodati vise riba u akvarijum da potrose visak kiseonika.

NAJVAZNIJE AKVARIJUMSKE BILJKE

Prema vrsti gradje i listova biljke, biljke u akvaristici dele se u sedam grupa:

1. Biljke koncastih formi (zahtevaju vise svetlosti);
2. Biljke mahovinastih listova (potrebno im je puno svetla);
3. Biljke dugostrunih listova (zahtevaju priguseno svetlo i meku vodu);
4. Biljke finih iglicastih listova (zahtevaju jako osvetljenje);
5. Pilvajuce biljke (svetlosti im nikad nije dovoljno);
6. Biljke sa plivajucim listovima (zahtevaju jako svetlo, odozgo);
7. Barske biljke (najbolje ih je postaviti da vire iznad povrsine vode).

SADJENJE BILJAKA

Prilikom formiranja akvarijuma, posebnu paznju treba posvetiti bilju, koje treba da bude atraktivna pozadina ribicama.Valja ostaviti dosta prostora u prednjem planu akvarijuma, kako bi jato moglo nasmetano da pilva. Visoke biljke "travastog izgleda" treba saditi u isprekidanim redovoma, dok one s perastim listovima najlepse izgledaju kad su postavljene u vidu zbunica. Velike i razgranate biljke sa sirokim listovima, treba da budu usamljene.
Pre sadnje, treba ostrim makazama odstraniti sve ostecene i trule delove biljke, i skratiti koren na dubinu sadjenja. Postupak pri sadjenju je sledeci: koren biljke se uzme izmedju prva tri prsta, kaziprstom se napravi rupa u podlozi, koren zavuce u rupu i pridrzava kaziprstom, dok se palcem i velikim prstom ne zagrne sljunak(pesak). Neki akvaristi preporucuju da nivo vode prilikom sadjenja bude nizak. U tom slucaju listovi biljke pilvaju po povrsini i zaklanjaju vidik, tako da je tesko pratiti ono sto se radi. Biljke treba saditi tako da koren, sto je moguce vise bude pravo postavljen, a ne da bude presavijen. Pored toga, nije lose oko biljke staviti par kamencica, i tako je ucvrstiti.
Dubina sadjenja zavisi od biljne vrste. Moramo paziti da biljke sa korenjem posadimo tako, da je vrat (deo gde koren prelazi u stablo) odmah nad peskom(sljunkom). Preduboko sadjenje prouzrokuje opadanje lisca, a kod preniskog sadjenja (plitkog) biljke ispadaju iz podloge pa ih moramo ponovo saditi, sto nije nimalo prijatan posao.
Prilikom zasadjivanja novog akvarijuma, ne treba skrtariti, vec treba nabaviti dovoljnu, vecu kolicinu biljaka. Uzrok poropadanja biljaka, kada ih je mali broj u velikom akvarijumu, je u tome sto se tada tesko uspostavlja bioloska ravnoteza. Takav akvarijum se lako zamuti i bilje propada, jer mali broj biljaka nije u stanju da upije sve kolicine stetnih materija.

KAKO TREBA SADITI BILJKU

Biljke koje sadimo sa prednje strane-nisko rastuce:

---Cryptocoryne nevillii 24-28`C srednje svetlo
---Echinodorus tenellus 22-27`C srednje svetlo
---Vasicularia dubyana 24-28`C malo svetlosti
---Samolus parviflorus 20-25`C dosta svetla
---Saururus cernuus 18-24`C srednje svetlo

Biljke koje sadimo u grupama-u sredini akvarijuma:

---Cryptocotyne wendtii 22-27`C srednje svetlo
---Cabomba 22-26`C srednje svetlo
---Echinodorus latifolius 23-28`C dosta svetlosti
---Ludwigia repens 19-24`C srednje svetlo
---Nuphar buteum 19-24`C dosta svetla

Visokorastuce biljke koje sadimo u zadnjem delu akvarijuma:

---Vallisneria gigantea 23-27`C srednje svetlo
---Vallisneria spiralis 19-24`C srednje svetlo
---Elodea densa 17-24`C srednje svetlo
---Ceratopteris thalictroides 22-27`C dosta svetlosti
---Aponogeton crispus 22-28`C dosta svetla

geovisit();

Kardinal (Tanichthys albonubes)

Razlika medju polovima: muzjak je vitkiji od zenke.
Nekada je kardinal bio "neonka" malog akvariste. Zanimljivo je da kardinal ima, dok je mlad, intezivne boje kao neonka, iako nisu srodni.
Moramo priznati da je razmnozavanje ove ribe bilo pre nekoliko godina jednostavnije i uspesnije nego sada. Tada smo radili sa "svezim ribama", kooje su imale mnogo pozitivnih genetskih osobina, koje su se kasnije izgubile nepravilnim gajenjem u akvarijumima. Za gajenje su potrebni dosta skromnmi uslovi u odnosu na temperaturu, tvrdocu vode i prehranu. Ova riba je zadovoljna i sa nizom temperaturom (18`C). Razmnozavanje kardinala je nesto posebno i razlikuje se od svih do sada opisanih razmnozavanja saranki. U odnosu na tvrdocu i kiselost vode, ova riba nije zahtevna. Za vreme mrescenja zahteva nesto visu temperaturu (23`C), a moze se mrestiti i u akvarijumu u kome zivi. Posto obicno u zajednickom akvarijumu nemamo samo ovu vrstu ribe, postoji opasnost da ostale ribe pojedu ikru i mladj.Zato je bolje da je razmnozavamo u manjim akvarijumima (10 do 15 l ). U akvarijum cemo sipati 3/4 ustajale vode i 1/4 sveze vode. Posle dva do tri dana damo u akvarijum 4-6 zenki i 2-3 muzjaka.Kada zenke polno sazru, svaki dan ce odloziti 5-8 jaja, koje ce muzjaci svesno oploditi. Mlanducad , koja se zadrzavaju na povrsini vode, odmah polovimo i prenesemo u poseban akvarijum zbog intezivnog hranjenja. Akvarijum, u kojem gajimo kardinale, neka bude samo delimicno posadjen biljkama, jer ce na taj nacin biti u akvarijumu vise svetlosti. Roditelji ne prozdiru ikru i ne ugrozavaju potomstvo. Ako bi roditelji ipak to pokusali, moramo potomstvo zastititi na taj nacin da postavimo na povrsinu vode prosto pilvajuce vodene biljke, medju koje ce se mladuncad sakriti. Odmah, cim proplivaju, moramo ih preneti u drugi akvarijum. Kod ove vrste inkubacija traje 42 sata.

Razbora (Rasbora heteromorpha)

Razlika medju polovima: muuzjak je vitkiji od zenke.
Nezno crveno telo ima na bokovima tamnoplavu trouglastu pegu koja se suzava prema repnom korenu. Po tome mozemo da razlikujemo vec mlade muzjake od zenki. Kod muzjaka je donji vrh pege, koji je okrenut prema trbusnom delu tela, ostar i produzen, dok je kod zenki zaokruzen. Kada razbore odrastu, mozemo njihove polove razlikovati na oko. Kod muzjaka su oci krvavocrvene, kod zenki crvenkaste, vecinom su srebrne ili mesingane boje. zbog njene omiljenosti su je lovci na ukrasne ribice u krajevima, gde je bila vrlo razmnozena,skoro istrebili. Ribice se vrlo prijatno mreste: sa rasirenim perajima kruze sve blize jedna oko druge dok muzjak ne dodje nad zenku. Tada su peraja tesno naslonjena jedna na druga i zenka se priblizi donjoj strani lista vodene biljke, okrene se i dotakne ga trbusnom stranom, muzjak obavije zenku i zenka polozi nekoliko ikri na listi koje muzjak oplodi. Posle toga se par razdvoji i cela igra se ponovi. Sve ikre ne ostanu prilepljene na list, vec neke padnu na dno. Kad se mrescenje zavrsi, roditelji se vise ne brinu za ikru. Obicno se mladuncad izlegu vec posle 24 do 36 sati. Kad potrose zumance iz kesice, proplivaju. Ove ribe se vrlo tesko gaje; zahtevaju vodu tvrdoce 2 do 3 dH, kiselost bi morala biti 5,4 do 5,8 pH, a temperatura konstantno 28`C. Odgovara im manji akvarijum na cije dno damo treset. Par se mresti u ranim jutarnjim casovima; zanka odlozi do 200 ikri, mrescenje traje dva do tri sata. Jaja su vrlo osetljiva na plesan, sto otezava razvoj ikre. Slicno zive patuljasta razbora(Rasbora maculata) i tropruga razbora(Rasbora trilineata).

Zebra (Brachydanio)

Razlika medju polovima: muzjak je znatno vitkiji od zenke.Zebrica je jedna od najomiljenijih riba i zato se najcesce pored gupija nalazi u akvarijumu pocetnika. Potice iz tekucih voda Istocne Indije. U Evropu je uvezena 1905. god. i privlacila je veliku paznju. Jos uvek je omiljena i rasirena kao i tada.
Zebrica poraste 4 do 5 cm i ima lepu boju.Ledja su smedjemaslinastozelene boje, trbuh zutobeo, a sa strane je svetlucajuceplave boje. Sa strane su cetiri zlatnosvetlece pruge koje se protezu od skrznog poklopca do repnog peraja. I podrepno peraje je plavozlatno-crnasto. Kod zenke, koja je nesto manja od muzjaka, zlatna boja prelazi u srebrnu.
To je skromna riba koja jede svaku hranu, kako zivu, tako i suvu. U pogledu kvaliteta vode nije probirac. Mozomo je gajiti i u potpuno tvrdoj vodi preko 20 dH. Najbolje joj odgovaraju temperature izmedju 22 i 25`C, mada joj nista ne smeta ako se temperatura snizi i na 18`C (niza ne sme biti).
Posto su ovo izraziti predstavnici riba koje zive u jatima, najbolje ih je naseliti u duge i niske akvarijume., kako bi dosle do punog izrazaja. Pogled na jato zlatnoplavih ribica, koje zivahno plivaju po akvarijumu, je veoma lep. Cesto se u akvarijumu i mreste, ali postoji bojazan za podmladak, jer odrasle ribe smesta pojedu ikru. Zebrica je veoma miroljubiva ribica, koja je idealna za zajednicki akvarijum. Ipak, moramo racunati na njihovu zivahnost i da, uglavnom, zauzimaju gornje slojeve akvarijuma., zbog cega mogu smetati nekim mirnijim ribama. Najbolje je da ih naselimo u zajednicki akvarijum sa srodnim vrstama, kao sto su biserna zebrica, leopard zebrica, teckasta zebrica ili sa drugim mrenama.
Mozemo ih naseliti u manj akvarijum, ali u njemu nikada nece dostici takvu razigranost i zivahnost kao u velikom akvarijumu. Za razmnozavanje mozemo uptrebiti manji akvarijum koji mora biti pripremljen tako, da roditelji ne mogu pojesti svoja jaja. u sredinu akvarijuma. postavimo buket sitnolisnatog bilja, a kao podloga neka sluzi krupnozrni pesak da bi se jaja zastitila od para. Sveza voda stimulise odlagenje jaja. Uvece par preselimo u tako pripremljen akvarijum. Obicno se par mresti vec drugo jutro. Ovde moramo istaci da ova vrsta zahteva suncevu svetlost, zato akvarijum za razmnozavanje postaviti na tako mesto, gde ce do njega dopirati jutarnji suncevi zraci. Muzjak okruzuje zenku na razlicite nacine; stisnu se jedno uz drugo i pocinju odlagati jaja. Sitna jaj polaze zenka, oplodjava ih muzjak. Ikre padaju na dno akvarijuma. Ponekad muzjak u trenutku pritisne zenku, te odmah odlozi jaja i onda se razilaze. Na taj nacin je ceo postupak jedva primetan. Za nekoliko sati mrescenje se zavrsava. Ako hocemo vise podmlatka, onda moramo par odmah odstraniti.
Mnogi odgajivsaci isticu da treba dati u akvarijum za mrescenje dva do tri muzjaka na jednu zenku. Medjutim, istrazivanja su pokazala da se zenka celo vreme mresti sa jednim muzjakom. Ako damo celo jato tih ribica u akvarijum za gajenje i postavimo vise zbunjica rastinja, opazicemo da ce se muzjaci truditi da zauzmu svaki svoj reon, koji ce cuvati. Zenke, koje su zrele za mrescenje, primame muzjaci svaki u svoj reon. Medjutim pod takvim uslovima je tesko da muzjaci zadrze svoj roen, pa se zato menjaju. To je dokaz da je pri mrescenju pirsutan samo jedan muzjak, a da drugi smetaju.
Posle 24 do48 sati se izlegu iz jaja male larve, koje vise na staklu i na biljkama dok im ne iscezne vrecica sa zumancetom. Kad podmladak propliva, odmah pocne da trazi hranu i to ne samo sitnu zivu, vec i suvu hranu. Ako ih hranimo zivom hranom vrlo brzo rastu, ali ne smemo zaboraviti na cesto menjanje vode. Ribe su vrlo produktivne , jer posle tir do cetiri nedelje su ponovo spremne za mrescenje. Treba da podvucemo da ta akvarijumska riba jos uvek ocarava i stare iskusne akvariste, posebno zbog svoje zivahnosti. Kao i kod drugih riba, tako i kod ovih, ne mozemo uvek biti zadovoljni kvalitetom koji nude u prodavnicama. Izrazitos boja jos ni izdaleka ne odgovara prvobitnoj boji i ponekad vidimo samo blede, slabo obojene primerke. Pri gajenju ove vrste riba morali bi se potruditi da ona ostane takva kakva je u prirodi, i da odrzi ono mesto u akvaristici koje zasluzuje.

Crni bikolor (Labeo bicolor)

Razlika medju polovima: zenka je veca od muzjaka.
Crani bikolor je ukrasna ribica koja potice iz Tajvana, gde zivi u potocima. Kod ove ribe brzo opazimo da li se oseca dobro, ili joj okolina ne odgovara. Ako zivi u odgovarajucim akvarijumskim. prilikama, telo joj je izrazito crno, a rep zarko crven, inace joj je telo sivosmedje-crno, a rep narandzastomutan.
U prirodi zivi u cistim vodama koje su gusto zarasle vodenim biljkama. Ovaj rod porice iz Afrike i Jugoistocne Azije. Zbog njihovih prelepihboja domoroci ih masovno love i izvoze po celom svetu, tako da su neke vode u njihovoj domovini vec ostale bez ove vrste riba.
Crni bikolor ima na usnama male krpaste izrastaje kojima struze zelene izdanke(alge). Kao sto smo vec pomenuli, telo i peraja su potpuno crni, a repno peraje je zarko crveno. Zbog toga su posmatraci uvek ponovo iznenadjeni, pa je riba postala vrlo poznata medju ljubiteljima akvaristike. Ako se odlucimo za crnog bikolora, onda radije kupimo samo jedan primerak. Odrasle ribe imaju vrlo cudnu naviku da postanu zajedljive i prepirljive, a cesto uznemiruju i druge vrste. Pored ovih neprijatnih navika, odrasla riba kopa rupe u akvarijumskom dnu i tako muti vodu, a ponekad se prihvati i neznih vodenih biljaka i oglodje ih do korena. Ovu ribu je veoma lako gajiti, jer nije prohtevna u odnosu na vodu i ishranu. Temperatura vode treba da bude izmadju 23 i 24`C. U Evropu su ovu ribu u vezli tek 1952. god. Rod Labeo ima ispod samih nosnih otvora dva uspravno strceca brcica, sto je i karakteristika ovog roda.

Alge

Alge su najprimitivnije biljke, ima ih cak i jednocelijskih koje slobodno plivaju u vodi, ima ih takodje, visecelijskih koje se hvataju na staklo akvarijuma , bilje, kamenje, grajace i dr. Kao i sve bilke i alge za odrzavanje svog zivota koriste svetlo, ugljendioksid i hranljive materije.
U vodama nasih akvarijuma, koje su zasicene mnostvom rastvorenih mineralnih materija veoma lako se stvaraju alge koje za svoj razvoj u takvim vodama nailaze na najbolju podlogu. Inace alge ribama na smetaju i one kao i sve ostale biljke upijaju ugljendioksid i ispustaju kiseonik, ali postoje najsitnije, jednocelijske alge koje su odlicna hrane jednocelijskim zivotinjama, infuzorijama(trepljarima). Trepljari skode ribama jer se u zamucenom akvarijumu veoma brzo namnoze u neizmerno velikom broju i trose velike kolicine kiseonika koji tako nedostaje ribama koje u takvim slucajevima ispilvaju na povrsinu da bi dosle do kiseonika iz vazduha. Kada uocimoda se akvarijum zamucuje, odmah treba prekontrolisati filter i ako postoje smetnje u njegovom radu treba ih odmah otkloniti. Istovremeno iz akvarijuma treba odliti 1/4 do 1/3 vode i naliti svezu vodu istog kvaliteta. Zbog ovih poteskoca svakodnevno treba kontrolisati uredjaje akvarijuma kako ne bi dolazilo do poremecaja bioloske ravnoteze.
Vec kod uredjenja akvarijuma treba planirati da ga zasadimo sto gusce i sa sto vise razlicitog bilja, ukoliko ne postupimo tako i bude zasadjen sa malo biljaka akvarijum ce se po nasaljavanju sa ribama veoma brzo zamutiti posto ce u vodi biti viska otpadnih materija koje sadrze azotna jedinjenja. Gusto zasadjen akvarijum ne dozvoljava da se voda akvarijuma zamuti upijajuci otpadne materije. Tako biljke upijanjem otpadnih azotnih materija njih uklanjaju i ne dozvoljavaju vodi da se zamuti.
Alge su inace nedeljiv i nezeljen deo rastinja skoro svakog akvarijuma, one su u stvari akvarijumski korov. Vecina algi ne skodi ribama i biljkama, skode utoliko sto se hvataju na lisce i biljkama smanjuju sposobnost asimilacije. Listove biljaka jedino ostecuju puzevi i ribe biljoljedi koje se hradne algama. Najgore je u tome sto se alge veoma uporno, pored ostalog, hvataju na stakla akvarijuma. Tako je ponekad veoma tesko videti ribe kroz gustu nasalgu algi na staklu akvarijuma.
Zelene alge (Chlorophyta) se najcesce srecu u akvarijumima obicno pri visku svetla i u vodi koja je tvrdja i zasicena hranljivim materijama. Primeceno je da zelene algerastu u vodama koje sadrze samo 30 miligrama nitrita na litar vode, stoga se preporucuje da u akvarijum treba dolivati vodu koja je omeksana propustanjem kroz omeksivac (jonski izmenjivac).
Mozda je najbolji nacin za sprecavanje rasta zelenih algi smanjenje svetla, a dobro je u akvarijum pored puzeva staviti i biljoljede ribe (Mollienesia, Ancitrus i Cyrinocheilus aymonieri).
Zelene alge koje se u pocetku nahvataju na staklo u obliku sitnih mrljica treba skidati pazljivim struganjem. Najbolje cemo to uciniti ostrim sundjerom koji se obicno koriste za pranje sudova. Takav sundjer prvo treba potopiti da odstoji nekoliko sati u vodi i dobro ga isprati da bi odstranili eventualne stetne materije. Sa ovakvim sundjerijma veoma uspesno i lako skidamo alge sa stakla akvarijuma bez bojazni da cemo ostetiti staklo kako to mozemo uciniti recimo ziletom za brijanje. Prilikom ciscenja stakla ostrim sundjerom to treba ciniti pazljivo uz jece pritiskanje ali blagim pokretima kako ne bi mutili vodu algama koje je upio sundjer. Takodje sundjer treba krajnje pazljivo hitrim pokretom izvaditi iz vode u neki sud, ali tako da se sto manje sliva vode koju je upio sundjer zajedno sa ostruganim sicusnim algama.
Zelene vlaknaste alge (Nitella) nalazimo leti u prirodi uglavnom u mirnim barama. Posto ih donesemo kuci najbolje ih je proprati pazljivo dezinfikovati, potom ih mozemo koristiti kao podlogu za mrest riba koje ikru najradije polazu u zelenilo. Zbun dezinfikovanih vlaknastih algi je posebno dobar za razvoj ikre posto je prepun kiseonika koji ove alge izlucuju, a upijaju vecinu mineralnih materija koje su stetne za razvoj ikre.
Smedje alge (Diatomacea) obicno pogresno nazivamo smedje, a prave smedje alge zive samo u nekim morima. Ukoliko dodje do suvisnog rasta ovih algi koje zovemo smedje, to nem ukazuje da je kvalitet vode los i na nedovoljnu kolicinu svetla. Inace ovo su jednocelijske alge koje zive u kolinijama nahvatane po listovima bilja, na dnu i po staklima akvarijuma. Ove alge vole poutamu i obicno se pocinju javljati u zimskim mesecima kada je uoste manje svetla. Smedje alge se najcesce javljaju u tvrdoj vodi, ako se pojave u vecem broju uocljivo zaustavljaju rast biljaka jer je siva boja ovih algi prepuna krecnjaka koji u stvari zaustavlja rast bilja. Sa biljaka je nemoguce odstraniti ove alge, jedino in mozemo odstraniti sundjerom sa stakla. Da bi ih unistili treba u akvarijum dolivati meku vodu omeksanu pomocu jonskih izmenjivaca i istodobno treba udvostruciti jacinu svetla.
Plave alge (Cyanophyta) vecinom se razvijaju u vodi loseg kvaliteta, koja sadrzi dosta mineralnih materija. A plave alge se mogu razvijati i u vodama koje sadrze i do 200mg/l nitrita. Ove alge se najcesce javljaju po povrsini dna koa zalenkasto modra skrama, a narocito na dnnu u kome ima ilovace, gline i treseta. Takodje se javljaju i pop bilju koje je blizu sijalici jer vole dosta svetla. Posebno je interesantno da ove alge vole mir, u vodi ne trpe pokrete, zbog toga pored dobrog provetravanja rasprsivacem, dobro je imati u ovakvom akvarijumu i nekoliko riba iz porodice Corydoras koji tokom celog dana riju i riljaju po dnu. Prilikom ciscenja akvarijuma pazljivo treba odstraniti svaku "krpicu" ovih plavih ili modrih algi koje inace i smrde na mulj. Zatim je dobro odsuti 1/3 akvarijuma i diliti mekom vodom, a svetlo ne paliti nekoliko dana, ukoliko je spoljnje svetlo jace akvarijum treba pokriti tamnijim papirom ili krpom.
Cetkaste alge pripadaju grupi crvenih algi. To su svakako najgore koje se mogu pojaviti u akvarijumu. Srecom one se veoma retko pojavljuju, obicno ih donosimo kupovinom starijih biljaka. One su tamno zelene do crne boje i gotovo ih je nemoguce odstraniti. Cetkaste alge su obicno duzine nekoliko milimetara, ali mogu biti i duge 20mm. Jedini nacin borbe sa ovim algama je otkidanje listova na kojima su se pojavile alge, jer ne postoji sredstvo koje bi ih unistilo ili usporilo njihov rast.

Skalari (Pterophyllum scalare)

Razlika medju polovima: muzjak je nesto veci od zenke,ali taj znak je veoma ne pouzdan. Pol mozemo odredjenije odrediti tek prilikom parenja na osnovu genitalne papile (muzjakova je siljatija od zenkine).
Skalar zivi u slivu reke Amazona i u prirodi poraste do 18 cm u duzinu i 30 cm u visinu.
Skalar je jedna od najrasirenijih riba nasih slatkovodnih akvarijuma. To je jos uvek vrlo trazena riba koju nalazimo u svakoj prodavnici riba. Sa svojim visokim perajima, elegantnim oblikom tela i gracioznim nacinom plivanja predstavlja nesto posebno u raznolikom ribljem svetu. U slivu reke Amazona ova riba zivi na mestima gde je dosta biljaka, zbog cega joj je i prilagodjen oblik tela.
Skalar je spor ali solidan plivac. Samo, kada ga uplasimo, ili ako ga ko prati, onda menja nacin plivanja i pliva veoma brzo, pa i nazad, neocekivano manja smer, zbog cega ga i brzi napadac ne moze uhvatiti. Ovako reagovanje, vezano sa strahom, za njih je cesto sudbonosno, jer narocito u malim akvarijumima se brzo ranjavaju u glavu. Moramo biti pazljivi i pri ugljucivanju i iskljucivanju svetlosti, zbog cega je potrebno da imamo odgovarajuci prekidac. Ove ribe se mogu brzo uplasiti od senke i potresa akvarijuma.
Iz roda Pterophyllum poznajemo jos i perajastog skalara (Pterophyllum altum) koji se od skalara razlikuje po velicini. Poznat je veliki broj po boji razlicitih skalara (dimni, crni, zuti, slajerasti, itd). Svi ovi oblici su mnogo osetljiviji od osnovnih vrsta.
Zbog svoje visine skalar zahteva veci akvarijum zapremine vece od 100l i minimalne visine 50 cm. U akvarijumu su potrebne visoke biljke kao npr. Vallisneria gigantea, a za poboljsanje pozadine dodajemo jos korenje i okruglo kamenje. Temperatura vode treba da bude od 24-26C, srednje tvrda (10-15 dH), vrednost pH oko 7. U akvarijumu moramo orediti provetravanje i filtriranje. Delimicna zamena vode (1/3 svakih 14 dana) povecava dobar osecaj ribe.
Sklaru je potrebna veoma raznolika hrana, koja uglavnom treba da bude ziva, kao npr. larve komaraca, a moze biti i suva. Ribe , koje sluze za razmnozavanje, potrebno je hraniti zivom hranom (larve komaraca, tubifiksi, velike vodene buve).
Mirne i neplasljive ribe mozemo naseliti zajedno sa skalarima, jer na ove uticu pomirljivo. Brzi i dobri plivaci uznemiravaju skalare i oduzimaju im hranu. Vrste mrenica, a narocito sumatranka ne spadaju u akvarijum sa skalarima, jer one skalara cupaju za peraja i uznemiravaju ga. Zbog toga moramo paziti da ih ne pustamo u takvo drustvo, jer bi se sklonile u ugao i polako propadale.
Prve skalare su u Evropu preneli 1909. god. i odmah zatim postigle prve uspehe u razmnozavanju. Cesto se desava da jedan par, koji zivi medju ostalim skalarima, pocne cistiti list i na njega odlagati jaja. Medjutim, ovde ne smemo ocekivati podmlatka. Bolje je da takav par preselimo u poseban akvarijum koji ne sme da bude manji od 80 litara. Akvarijum na sredini zasadimo Echinodorusom , a na dno pospemo samo pesak. Izvesni odgajivaci upotrebljavaju, umesto pravih, plasticne biljke, koje moraju imati glatku povrsinu, jer riba polaze ikrusamo na takvoj povrsini. U akvarijumu za mrescenje treba da bude stalna temperatura vode od 27 do 28' C, a tvrdoca 15 dH i neutralna (pH 7).
Odmah, posto par preselimo u akvarijum za mrescenje, izabere list ili predmet gde ce odlagati ikru i pocinje sa ciscenjem. Kod zenke se vec odmah zapaza dobro vidljivi zadnji deo jajovoda, a kod muzijaka se opaza papila koja je manje uocljiva nego kod zenke. Na ociscenoj podlozi zenka polozi 300 do 500 lepljivih ikri koje muzijak odmah oplodi. Posle mrescenja oba roditelja brinu o potomstvu, jer neoplodjena i plensiva jaja odstranjuju i neprestano perajima dovode svezu vodu. Na temperaturi od 20' C izlegu se mlade ribice posle 40 do 50 sati i stvaraju gomilicu koju roditelji neprestano prenose na drugo mesto. Posle sedam do osam dana ribice proplivaju, a roditelji ih vode po bazenu. Tada ih pocinjemo hraniti artemiom. U pocetku male ribice nisu slicne roditeljima, ali kasnije dobijaju njihov oblik i izgled.
Izvesni odgajivaci tvrde da je moguce postici dobre rezultate somo kod takvog nacina gajenja, gde uzimamo list na koji su roditelji odlozili ikru i stavimo ga u manji akvarijum (10l). Taj akvarijum treba dobro provetravati i dodavati sredstva protiv plesni. To su utvrdili mnogi akvariati, jer obicno roditeljski par pozdere jaja ili male ribice. Ribe to rade zbog toga sto su uznemirene, jer im stalno smetamo i plasimo ih. Ovim nacinom razmnozavanja se sluze akvariski koji se bave prodajom riba, a akvaristi obozavaoci trebali bi da se bave gajenjem kao sto se to odvija u prirodi. U prirodi se pokazalo da skoro sve ribe paze na svoje potomstvo, a ako to ne rade, onda ih je bolje odstraniti, jer bi se ta negativna osobina mogla preneti na potomstvo.
Slajerski skalari su slabi plivaci, pa ih druge ribe, koje su sa njima u akvarijumu, uvek ostave bez hrane. Takodje i razne podvrste po boji su mnogo osetljivije od svojih vrsnjakinja prvobitne boje i rastu mnogo sporije, sto se moze opaziti vec u ranoj mladosti.
Skalari, koje dobijamo u prodavnicama su, uglavnom, odomaceni i odgajeni u nasim akvarijumima. Zbog toga moramo ove ribe odrzavati takve, kao sto su bile prvobitno, i ukrstati ih sa skalarima ulovljenim u prirodi.

Za Tetra Crna Udovica (Gymnocorymbus ternetzi)

Razlika madju polovima: muzjak je znatno manji od zenke.
Zemlja roda Gymnocorymbus je Juzna Amerika, a najpoznatiji predstavnik je udovica. Riba zivi u mirni tekucim vodama Bolivije, Paragvaja i Brazila. Telo ove ribe je visoko i spljosteno u bokovima. Udovica poraste do 5cm; muzjaci su manji od zenki, a za obadva je karakteristicna tamna srebrnozelena osnovna boja tela i crna peraja. Repno peraje je procirno, a na ledjima, i do polovine bokova, protezu se dve tamne pruge koje na trbuhu iscezavaju.
Ovu riblju vrstu je prosto gajiti i zato na mozemo zamislitiakvarijum bez ove simpaticne i prilagodljive ribe. Posto se nerado zadrzava na povrsini ili na dnu, bira svoj prostor u sredini akvarijuma. Zbog toga je udovica pozeljna u svakom akvarijumu, jer ispunjava njegovu sredinu koja je obicno pracna. Vecina riba se, naime, zadrzava na dnu ili povrsini akvarijuma. Ova riba zahteva srednj veliki akvarijum prilicno gusto zasadjen vodenim biljkama. Voda treba da bude srednje tvrdoce slabo kisela. Bez vecih posledica podnosi temperaturu ispod 20C, mada joj odgovara temperatura izmedju 22 i 25C.
Razmnozavanje udovice nije komplikovano. Par naselimo u akvarijum sa zapreminom oko 30 do 40 litara i okrenemo ga prema istku. Dan posle naseljennja, ako imamo srece da je jutro suncano, par ce se sigurno poceti mrestiti. Vodu, koju smo pripremili za mrescenje, ne treba pre posebno sastavljati; mozemo upotrebiti vodu iz vodovoda prethodno prokuvanu. Pri tom postavomo u akvarijum za razmnozavanje nesto biljki sa neznim listovima, koje ne smeju biti vise od 5 do 6 cm ispod povrsine vode. Zenka je veoma produktivna, jer polozi 500 do 800 ikri. Zbog toga je oplodnja povrsnija, jer muzjak tesko dostize produktivnost zenke i neka jaja ne uspeva da oplodi. Neoplodjena jaja posle nakoliko sati pobele, a posle nekoliko dana se na njih naseli gljivica saprolegnija koja se ponekad preseli i na oplodjena jaja i desetkuje ih. Razvoj gljivice sprecavamo upotrebom saproexa, koga dodamo u akvarijum posto odstranimo par. Jaja su osetljiva na svetlost, zbog cega moramo akvarijum moramo prekriti tamnim papirom. Iz oplodjenih jaja se vec posle 24 sata rezviju larve, a posle tri dana mlade ribice vec proplivaju. Posto je mnogo mlidih ribica, moramo ih hraniti bar tri puta dnevno. Pri tom ne smemo zaboraviti da ce se mlade ribe zbog velikog broja vec rano razlikovati po velicini. Zato moramo vec posle 20 dana preseliti vec ribe u drugi akvarijum da nebi slabije jos vise oslavile ili uginule.

SE ZA HEXAMITIASIS - DUPKA VO GLAVA I LECENJE

Eve eden mal text za toa sto e heksamitijaza (hexamitiasis), po narodski poznata kako dupka vo glavata. Koj strada, kolku e opasna i kako da kurtulime od istata? Faktive gi sobrav od literatura i od licno iskustvo i eksperimentiranje.

- Hexamitijazata e parazitarno zaboluvanje na ribite koe primarno se manifestira so vospalenie na gorniot digestiven trakt – hranoprovodot. Predizvikuvac se flagelati od klasata diplomonadea, familijata Spironucleus Vortens i Hexamitia Salmonis. Vtoriov verojatno go dobil imeto posto bolesta e najkarekteristicna za salmonidnite vidovi na riba – pastrmkite. Flagelat e mikroorganizam sto ima “kamshichinja” so koi brzo se dvizi niz vodata.

- Sustinata e deka parazitot vleguva preku hrana, a najcesto preku izmet od druga zarazena riba, se zadrzuva vo hranoprovodot i tamu se razmnozuva. Posle moze da mu tekne da iskaca i da pocne da kopa po ribata za da iskoci nadvor. Posto zivee vo hranoprovodot – najblisku mu e glavata i zatoa dupkite i nastanuvaat tamu. Goleminata na parazitot e okolu 10 mikrometri, sto jasno kazuva deka dupkata ne moze da bide dovolno golema da ribata smesta se “izdise” i umre. Problem e ako dojde do sekundarna infekcija, na primer so bakterii, koja kje ja rasiri ranata.

- Spomnatite paraziti se sostaven del na crevnata mikroflora, sto znaci moze da gi ima i vo normalna situacija. Do bolest doagja samo ako dojde do pad na imunitetot na ribata ili drasticno se vlosat zivotnite uslovi, osobeno higienata. Samo golem broj na edinki na parazitot predizvikuvaat bolest. Vo akvariumot bi moralo da gi ima bidejkji moze da go donese sekoja riba, pesok, ziva hrana, rastenie i sl. So karantin ne se odstranuva.

Hexamitijazata moze da se javi i kako sekundarno zaboluvanje pri virusna infekcija.

- Egzistira vo dva stadiumi:

a) vegetativna – kako edinka, koja bez domakjin moze da zivee pola saat. Osetliva e na lekarstva.
b) Cisticna – koja e poizdrzliva, ne e osetliva na lekarstva i izdrzuva nekolku dena.

Vegetativniot ciklus se zabrzuva na povisoki temperaturi. Umira na 37 stepeni, sto e neprifatliva temperatura za ribite. Pri lecenje, temperaturata se podiga za parazitot sto pobrzo da dojde vo vegetativnata faza i da bide unisten od lekovite i da ne ostanat neizlegnati jajca – cisti, koi se otporni na lekot.

Simptomi:

Prvite simptomi se:

- koga kje turime hrana, ribata ne trcha da jade zaedno so drugite zdravi ribi;
- ribata se drzi na strana vo nekoj kjosh na akvariumot i plasliva e;
- cesto se javuva i bel sluzav izmet;
- anusot e crven

- STO E NAJBITNO – NEMA DUPKI PO TELOTO. Tie doagjaat podocna i togas e vekje malku kasno za terapija iako i togas moze da bide uspesna. Vo stadiumot kaj sto ima dupki – vnatresnite organi se vekje poprilicno osteteni od parazitot. Najcesto stradaat dzigerot i bubrezite.

Dijagnosticiranje:

- Vo hranoprovodot (do koj kaj ziva riba ne mozeme da dojdeme) se gleda samiot parazit pod mikroskop so 400x zgolemuvanje. Mnogu brzo se dvizi i toa go oteznuva gledanjeto.
- Vo izmetot se gleda cisticnata forma na parazitot.

(slikicki vo prilog)

Lecenje:

Najeftin i najefikasen lek e preventivata: cista voda, ne mnogu ribi, da nema varijacii vo zivotnite uslovi, sveza i balansirana ishrana… Hexamitijazata pocesto se javuva kaj ribi cija hrana izobiluva so zivotinski belkovini, a pomalku kaj onie koi se hraneti so fabricka, balansirana hrana.

Ako vekje dojde do prvite znaci na bolesta, togas treba da se primeni i tretman so medikamenti.

Najefikasen lek koj go ubiva ovoj parazit e METRONIDAZOLE, koj e sostaven del na site komercijalni preparati koi se prodavaat za ovaa namena. Kaj nas se prodava vo humana apteka pod trgovsko ime FLAGYL. Ova za povekjeto ne e nova informacija, no za povekjeto moze da bide novo deka

Flagyl –ot voopsto ne e rastvorliv vo voda. Mozes da turis kilo vo akvariumot, toj nema da ima dejstvo. Ne se rastvora ni vo alkohol, ni vo organski rastvoruvaci.

Postoi i vo forma na DIMETRONIDAZOLE (Dimetridazole) koja vo potpolnost se rastvora vo voda, no kaj nas ne se prodava.

Znaci, ni ostanuva samo Flagyl –ot i na nego se vrakjame. Kako da go rastvorime vo akvarium, a rastvoruvacot uste da ne bide otroven za ribite.

Flagyl e lek koj gi unistuva flagiletnite organizmi i ANAEROBNITE bakterii. Na aerobnite i fakultativno aerobnite voopsto ne deluva. Se prodava vo tableti od 250 i 400 mg. Odi na lekarski recept i taka kosta 10 denari za pakovanje od 20 tableti. Privatno kosta 150 den za 250 mg i 200 i kusur za 400 mg. Zaklucok >>> zemi recepta od maticen lekar.

Dozata za lecenje e 250 mg metronidazole na 35 litri voda, a ako e bolesta poseriozna se odi na 400 – 500 mg na 35 litri.

Vremeto na poluzivot na flagyl e 8 saati, sto znaci deka posle 8 saati polovina od lekot go izgubila dejstvoto. Zatoa, dozite se obnovuvaat na 8 saati.

Flagyl –ot sodrzi skrobna osnova, koja e dobra podloga za razvoj na bakterii. Zatoa sekoj den menjavame barem po 33% voda.

Ako ribata JADE, togas sme vo dobra pozicija. Kje ja lecime po ovaa recepta:

1) Go tolchish flazilot na suvo, dur ne go storis prav i pepel;
2) Go mesas so omilenata hrana na ribata – najdobro e nesto sto moze da se mesi, kako onaa hrana so srce.
3) I davas na ribata da jade i taa se leci. Nema potreba od karantin. Nema problem ako jadat i drugite ribi. JEDINO – vo opasnost se dobrite bakterii vo filterot – Nitrosomonas i Nitrobacter, koi ucedstvuvaat vo azotniot ciklus. Pozelno e da se iskluci pumpata za vreme na hranenje, kako i monitoriranje na amoniumot i nitritite. Vo mojata praksa ne doslo do nikakvi problemi vo ovoj pogled.

Ako ribata ne jade, togas morame lekot da i go dademe poinaku. Mora da go rastvorime vo voda i tuka doagjame do

NAJVAZNO >>> Flagyl se rastvora vo kisela sredina na pH pomala od 5. Koj nema pH metar, moze od prilika da racuna i od gjuture i da go rastvori lekot vo 3% rastvor na solna kiselina – HCl. Receptata e vaka:

- Ribata ja izdvojuvame vo karantinski akvarium. Temperaturata ja digame na 31 stepen celziusov. Pravime dobra aeracija. Filtracija ne e potrebna, posto ne e ni vozmozna.

1) Pak go tolchish flazilot na suvo, dur ne go storis prav i pepel;
2) Kupuesh vo samoposluga 30% HCl i ja mesas so voda vo razmer 1:10.
3) Turas malku od rastvorenata kiselina vo toj pravot sto si go stolcil i mesas so PLASTICNA lazica, za da se rastvori. Od koga kje se rastvori vo kiselinata, posle moze da se mesa i so voda.

DIKAT >>> Nemoj nekomu da mu tekne da mesa so metalna lazica, jer kje go utepa majka mu.

4) Vakviot rastvor go turas vo akvarium. Kolicestvoto na kiselina e malo za da predizvika poremetuvanje na pH.
5) … i taka na sekoi 8 saati. Doduse, ako se koristi povisoka doza na flagyl, mozebi moze i na podolg termin. Valjda i na 12 saati.

Ribata lekot go apsorbira preku zabrite.

Recepta 2 (bez kiselinsko rastvoranje):

1) Pak go tolcis flazilot;
2) Go mesas co 10-tina ml cista voda
3) Zimas spric i rastvorov pod pritisok mu go spricas niz usta na bolniot diskus.

Ovoj metod e dobar za pocetok na terapijata ili kaj poseriozno zaboleni ribi.

USTE NEKOI FINESI:

1) Pred pocetokot na terapijata, na ribite moze da im se turi magnezium sulfat (gorka sol, se kupuva i vo apteka) za da gi “protera” i da gi isfrlat parazitite. Lecenjeto so Flagyl kje bide poefikasno.
2) Na hexamitijazata cesto znae da se nakalemi i sekundarna bakteriska infekcija. Zatoa lecenjeto moze da se potkrepi so antibiotici, kako chloramphenicol ili nekoj od komercijalnive akvaristicki antibakteriski sredstva.

Heksamitijazata se lekuva i so furazolidon, ama toa e pocesto kaj prehrambenite ribi, kade metronidazolot ne e dozvolen.

Za kraj pak kje spomnam dve pogovorki:

1) Cistotijata e pola zdravje;
2) Podobro da se spreci – otkolku da se leci.

Odrzuvanje

Za da opstane eden akvarium podolgo vreme vo sostojba isto kako sto e postaven na samiot pocetok potrebno e da mu se obrati pogolemo vnimanie i paznja vo odredeni denovi od nedelata.
Znaci akvaristikata ne e samo hranenje na ribite i gledanje koga ke se porodat i zasaduvanje na trevite...
Spored mene eden od najbitnite momenti e akvariumot pravilno da bide formiran i pravilno da se oddrzuva.
Znaci eve nekolku soveti za toa sto treba da se pravi na nedelno novo.
Znavi vo zavisnost od vidot na ribite koi gi cuvame potrebno e da se smeni 30% voda od veke formiraniot akvarim, znaci zimame crevo go stavame vo sanitaren cvor i ostavame da istece 30% od akvariumot . Potoa se vraka veke spremenata voda znaci potrebno e da bide otsotjana eden den a dokolku se cuvaat poproblematicni ribi vodata treba da se tretira so drugi sredstva protiv hlor i sl
Vtorata rabota sto spored mene e mnogu bitna e usisuvanje na dnoto na akvariumot , znaci zimame plasicna flasha isecena od dolnata strana ja pricvrstuvame na crevo i ja zakopuvame vo pesokot, sirinata na flasata ne dozvoluva usisuvanje na pesokot tuku naprotiv od pesokoto izleguvaat site necistoti koi ostanuvaat od hranennjeto na ribite.
Se usisuva cela podloga ednas dva pati meseceno.
Tretata rabota sto treba da se napravi e da se pominat staklata so obicna vileda, ne preporacuvam magnet bidejki dovolno e da se napravi eedna pogolema recka na prednoto staklo koja ke vi bode oci pri sekoe nabljuduvanje na vasiot akvarium.
cetvrtata rabota sto treba da se napravi ako imate kanister e da se iscisti ednas vo dva meseci, no morame da vnimavame na pozitivnite bakterii koi se vo bio kouglite ili plastikata koja ja imame staveno vo kanistarot.
znaci biokuglite se mijat/plaknat isklucivo vo akvarium, bidejki mienje na biokuglite s0o zeska voda ili hloriorana voda gi unistuva pozitivnite bakterii.
Znaci se na se imame cetiri raboti koi ne se taka teski za da bide akvariumot vo odlicna forma i izgled...
Znaci uste ednas
1. Promena na voda 30% ednas nedelno 15 min.
2. Usisuvanje na dnoto 2 pati mesecno 15 min
3.brisenje na vnatresni i nadvoresni strani na stakloto 1 nedelno 15 min
4. Cistenje na kanister ednas vo dva meseci 30 min

Znaci se na se okoliu 1 cas rabota posle koja ke bidete zadovolni i vie i ribite na vas ostavam vie da odlucite koj den od nedelata ke mu se posvetite na vasiot akvarium

Lepota

Prekrasen akvarium .dobro sreden so rastenija .

Akvarium

Akvarium so amazonka

Cistac ,Tetra